NEUNIŠTIVI KOŠARKAŠKI RATNIK! Rak testisa, leukemija, koma - lekari mu davali 10 posto šanse da preživi! Preživeo nemoguće i postao inspiracija milionima!
Dodajte Kurir u vaš Google izborRak testisa, teška borba sa leukemijom, period u komi i prognoze koje su mu davale tek oko 10% šanse da preživi - sve to postalo je deo njegovog života u trenucima kada košarka više nije bila bitna. Brojke su bile nemilosrdne, ali nije imao nameru da se preda. Tamo gde bi mnogi videli kraj, on bi pronašao razlog da nastavi borbu.
Ovo je priča o Akileu Polonari, čoveku koji je od najtežeg mogućeg iskušenja napravio priču o snazi, borbi i nepokolebljivoj volji. Čoveku koji danas inspiracija milionima ljudi širom sveta.
Jedan od najvećih boraca u istoriji sporta odlučio je da završi profesionalnu karijeru, stavljajući tačku na bogat sportski put obeležen usponima, ali i teškim ličnim izazovima koje je uspeo da prebrodi.
Polonara je tokom prethodnih godina vodio veliku borbu sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući i tešku bolest koja ga je na duže vreme odvojila od terena. Iako se hrabro vraćao i pokušavao da ponovo dostigne vrhunski nivo forme, posledice su ostavile trag, što je na kraju uticalo na njegovu odluku da se povuče.
Rak testisa
Njegovi problemi počeli su 2023. godine, kada mu je dijagnostikovan rak testisa. Nakon operacije u oktobru,Polonara je pokazao neverovatnu snagu i već u decembru iste godine vratio se na teren, nastupajući za Virtus iz Bolonje. Međutim, tek što je uspeo da pobedi jednu tešku bitku, usledio je novi, još veći udarac – dijagnoza leukemije.
Leukemija
Nakon transplantacije koštane srži, situacija se dodatno zakomplikovala. Zbog problema sa venskim kateterom došlo je do stvaranja ugruška, a mozak je ostao bez dovoljno kiseonika. Polonara je potom pao u komu koja je trajala deset dana.
"Rekli su mi da postoji 90 odsto šanse da ću umreti. Ne sećam se mnogo toga, bilo je kao da spavam. Bilo je izuzetno teško, ali dali su mi mrvicu nade u koju sam čvrsto verovao", prisetio se Polonara najtežih trenutaka.
Njegova supruga Erika otkrila je potresne detalje iz bolnice:
"Pozlilo mu je čim su mu uklonili kateter. Onesvestio se, a lekari su vodili borbu za njegov život dok je mozak gubio kiseonik."
Lekarski nalazi često nisu ostavljali mnogo prostora za optimizam. Brojevi su bili hladni, prognoze su delovale nemilosrdno, ali Polonara je iznova pokazivao da postoji nešto što ne može da se izmeri – volja da se ne odustane. Dan za danom, bez velikih reči, ali sa ogromnom snagom.
Iako je nakon oporavka pokušao da se vrati kroz individualne treninge, krilni centar je shvatio da više ne može da bude igrač kakav je bio pre bolesti. U emotivnom oproštaju zahvalio je svima koji su bili uz njega.
"Hvala trenerima, saigračima i medicinskom osoblju što su učinili da se osećam kao dobar igrač, ali pre svega kao čovek. Čak su mi i oni koji su me kritikovali davali dodatnu snagu", poručio je 34-godišnji Italijan, i dodao:
"Voleo bih da ovaj trenutak nikada nije došao, ali vreme je za kraj. Želim da me pamtite po onome što sam bio na terenu. Nedostajaćeš mi, košarko."
Polonara završava karijeru kao jedno od najprepoznatljivijih lica evropske košarke u protekloj deceniji. Tokom karijere nosio je dresove brojnih klubova, uključujući Baskoniju, Fenerbahče, Anadolu Efes i Žalgiris, kao i više italijanskih ekipa.
Gde god da je igrao, navijači su ga pamtili po borbenosti, energiji i srčanosti. A sam Polonara će, bez sumnje, kao svoju najveću pobedu pamtiti onu – van parketa, u borbi za život.